Šta je elektromagnetizam?

Elektromagnetizam je deo nauke o elektricitetu koji proučava svako kretanje elektriciteta (makroskopsko i mikroskopsko), uzajamna dejstva elektriciteta u kretanju i fizičke procese u okolnom prostoru. Za razliku od elektrostatike, koja se bavi statikom, odnosno jednosmernom strujom u kojoj se izučava kinetika, elektromagnetizam proučava dinamiku elektriciteta.

Vektor magnetne indukcije je jedna od najvažnijih veličina kojom se opisuje magnetno polje. Magnetno polje može biti:

  • homogeno i
  • nehomogeno

Magnetne linije ili linije magnetne indukcije su zamišljene linije kojima se vizuelno prikazuje magnetno polje, i koje imaju osobinu da im se tangenta u svakoj tački poklapa sa pravcem vektora magnetne indukcije. Jedinica magnetne indukcije je T (tesla).

Pojam elektrokinetike

Elektrokinetika je deo nauke o elektricitetu koja proučava kretanje električnih opterećenja, tj. električne struje, kao i dejstva koja ta kretanja izazivaju u električnim kolima i van njih. Vremenski konstantne električne struje kraće se nazivaju jednosmerne ili stalne struje.

Prema vrsti nosioca elektriciteta struja se može podeliti na:

  • elektronsku struju (nosioci elektriciteta su elektroni)
  • jonsku struju (nosioci elektriciteta su joni)

Elektronska struja je karakteristična za metalne provodnike, dok je jonska struja prisutna u elektrolitima.

Pojam elektrostatike

Elektrostatika je deo nauke o elektricitetu koja proučava naelektrisana tela u stanju mirovanja, njihova uzajamna dejstva I fizičke procese u okolnom prostoru. Već iz samog naziva može se zaključiti čime se ova nauka u stvari bavi:

–        elektro – asocira nas na naelektrisanu česticu

–        statika – odnosi se na nešto statično, nepokretno, tj u stanju mirovanja

Još u antičkom dobu je bilo poznato svojstvo ćilibara I vunene tkanine, da nakon uzajamnog trenja privlače lake deliće materije. Tada ljudi nisu ynali da objasne razlog ove pojave I to su pripisivali tzv. „višoj sili“. Tek brojna otkrića u XVII I XVIII veku doveli su do naglog razvoja nauke o elektricitetu. Ogledi su pokazali da se uzjamno dejstvo naelektrisanih tela uvek ispoljava delovanjem mehaničkih sila. One mogu biti privlačne ili odbojne što se tumači postojanjem dve vrste elektriciteta: pozitivnog I negativnog. Tela koja su električno neutralna imaju jednaku količinu pozitivnog I negativnog elektriciteta.

Tela se mogu naelektrisati na 3 načina:

  1. dodirom
  2. trenjem
  3. elektrostatičkom indukcijomkulonov zakon